Festival „Rekonstrukcija“, povodom upada u galeriju Stara Kapetanija i saopštenja Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije

U proteklih nekoliko dana svedoci smo duboko zabrinjavajućih događaja. Upad grupe desničara u galeriju Stara Kapetanija, uništavanje izložbe grupe Momci, te pretnje smrću autorima izložbe ozbiljan su udar na urušavanje slobode umetničkog izražavanja – i slobode uopšte. Ovim putem izražavamo solidarnost sa autorima izložbe, organizatorima festivala Novo Doba i kustoskinjama galerije Stara Kapetanija.

Možda i sramnije od instrumentalizovanih petnaestogodišnjaka koji sa sobom nose patrone suzavca jesu saopštenja Ministarstva kulture.  Relativizacija i zamena teze kojom se  deo krivice za ubacivanje suzavca u galerijski prostor svaljuje na autore izložbe koji su, „izazvali“ reakciju, sraman je pokušaj pravdanja nasilja i cenzure. Posao institucija, a posebno Ministarstva kulture i informisanjaRepublike Srbije kao krovne  državne institucije koja se bavi kulturom, je da u situacijama poput ove bezuslovno zaštiti umetnike. Umesto toga, Ministarstvo štiti palanačke moralne svetonazore, obeležava umetnost kao „skarednu i nemoralnu“, kao „patologiju i devijaciju svesti“, a Sektor za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije pak u svom saopštenju govori o „odgovornost umetnika za svoj stvaralački izraz“ i „granicama umetničke slobode“, napadajući pri tom na način koji je ispod svakog nivoa pristojne komunikacije,strukovna udruženja koja su stala u zaštitu umetnika. Ovim se celokupnoj umetničkoj zajednici ove države šalje jasna poruka da  je suzavac prihvatljiv odgovor na „nepoželjnu“ umetnost i stvara atmosfera u kojoj je žrtva zapravo krivac. Ovim se, takođe, celokupnoj umetničkoj sceni saopštava da postoje „granice umetničke slobode“, odnosno da ih diktiraju maskirani čuvari morala sa suzavcem i palicama u rukama. I na kraju, ovakvim stavom Ministarstva ohrabruje se da pojedinci kojima se ne dopada sadržaj neke izložbe i neki sledeći put reaguju razbijanjem galerije.

Ovakvo Ministarstvo kulture jasno nam je poručilo da se umetnost deli na poželjnu i moralnu i „skarednu i nemoralnu“, što nije prvi takav primer u istoriji. I prethodni istorijski primer itekako je apelovao na „granice umetničke slobode“. Da li bi primenom sopstvenih standarda „patologije i devijacije svesti“ Ministarstvo imalo razumevanja i za uništavanje Gigerove, Bošove ili Gojine izložbe? Da li je ovde  možda reč o tome da se „nekanonizovani“ autori čine kao laka meta za demonstraciju sile, pa je Ministarstvo  iznenađeno i revoltirano sinergičnom reakcijom različitih aktera sa kulturne scene?

Uloga umetnosti u društvu je da preispituje i uznemiruje. Uloga Ministarstva kulture je da po svaku cenu štiti interese umetnika, a ne da povlači „granice umetničke slobode“ ili obeležava umetnost kao „skarednu i nemoralnu“. Ovakvim stavom ministarstvo kulture kategorično se odreklo kulture.

Sve vesti